Noć je bila dosadna, baš kao I prethodnih 50-tak. U zadnja dva meseca sve noći su dosadne, a kakvi su dani to ne bih ni znao da kažem, pošto dan koristim za spavanje, a noću onda mesečarim I ne znam šta bih sa sobom. Obično pogledam neki film na dvd-iju ili divx-u, onda upalim tv I zlostavljam daljinski dok mi prosto ne postane žao, pa se ipak odlučim za neki program I tako otprilike do nekih 3 sata posle ponoći, a onda gasim tu čudesnu kutiju u kojoj je zarobljena gomila malih ljudi I dohvatim se neke knjige… I tako već prethodnih 50-ak dana, pa I mnogi normalniji od mene bih prolupali, ali nisam vam ja od te sorte normalnih. Za mene bi se pre moglo reći da pripadam onim ekstremno nenormalnim tipovima, ali ne u smislu ekstremno nenormalno nenormalnim. Hm..., ovo baš i ne zvuči onako kako sam zamislio, pa ću zato malo da pojasnim ovu klasifikaciju:
- nenormalan tip – vrsta čoveka koji na sve gleda vedro, kome ništa ne ide na k.... i koji u svemu vidi samo vedriju stranu... Čovek kome ne smetaju šale na njegov račun, koji nikad ni mrava ne bi zgazio (pa dobro ovo za mrava je možda preterivanje, ali shvatate šta hoću da kažem), koji se druži i sa dečacima i devojčicama, koji persira starije....
- nenormalno nenormalan tip – ovaj tip je totalni kontrast onom gore tipu. Dakle on na sve gleda crno, sve mu ide na k.... i iz svega izvlači ono najgore, na bilo kakvu šalu na njegov račun ili ne daj bože na neki pogled upućen direktno prema njegovoj, ne baš čovekolikoj, faci lomi ruke, kida noge, kopa oči, a o gaženju mrava da ni ne pričam. Retko je viđen u ženskom društvu, a i ako vam pođe za rukom da ga opazite sa nekom osobom ženskog pola, nema šanse da je u pitanju nešto što bi iole moglo da bude na drugarskoj osnovi. Večito je okružen sa nekoliko svojih, kao i on, majmunolikih ortaka, uvek spremnih na kavgu.
Pošto sam vam, nadam se, bar malo pojasnio gore navedenu klasifikaciju još samo da napomenem da na sve to dodate ono ’’ekstremno’’ i tad bi trebalo da vam bude bar malo jasnije kakav sam u stvari. Naravno na onaj opis da dodam još i to da nikad nisam smeo da priđem ni jednoj devojci koja mi se istinski dopadala i da su sve moje devojke uglavnom smuvale mene, kao i to da je većini od njih pošlo za rukom, kad sam bio u pijanom, polusvesnom stanju, pa i nečudi zašto po povratku zdravog razuma u mene nisam hteo da čujem za većinu od njih, ali o tome ćemo nešto kasnije. Gde smo ono stali? A da, gledam vam ja tako tv, mučim onaj jadni daljinski, grundigovog televizora, kad ono od jednom dugmići na daljinskom otkazaše. Pretpostavljate, baterija nije izdržala to zlostavljenje koje je trajalo dobrih 3 sata i ispustila je dušu. Sahranio sam je, u kantu za đubre, kako i dolikuje i našao se u jednoj krajnje ozbiljnoj situaciji. Bilo je tek pola jedan i nisam još uvek mogao da se dohvatim knjige, a baš sam prethodno veče dovršio Balaševićeva ’’Tri posleratna druga’’. Taj roman je na mene ostavio dubok utisak i nisam bio baš u stanju da otpočnem neku krimi-misteriju, horor ili SF, a baš mi je kao za baksuz samo to bilo pri ruci. Što je još gore sve stripove sam pročitao po najmanje 3 puta i nisam bio raspoložen da obnjavljam gradivo. Da li sam vam spomenuo da sam strastveni strip kolekcionar (koji se ne može pohvaliti nekom baš velikom kolekcijom, ali sasvim pristojnom)? Zbog toga sam često bio ismevan i mnogi su na mene gledali kao na nekog ludaka, ali i o tome ćemo kasnije. I tako, pošto me je daljinski izdao razmišljao sam dobrih 10 minuta kao bih mogao da ubijem vreme do 5 sati AM i ondah se od jednom setih da u kući postoji i naprava zvana radio i reših da pogasim svetla po sobi legnem i uživam u nekoj, za mene kvalitetnoj, a za mnoge druge dosadnoj, muzci. U početku je bilo kao i sa tv-om uporno sam menjao stanice i otprilke na svakih 15-20 uspevao da ulovim po neku pesmu koja mi odgovara, a onda se negde oko pola 4, na pitaj boga kojoj stanici, grubi glas nekog smorenog i pospanog spikera, oglasi i najavi pesme za zaljubljene. Kako sam ja uvek zaljubljen u neku lepoticu, za mene nedostižnu, koju najčešće ni ne poznajem, reših da se zustavim i poslušam šta gospoda sa te za mene nepoznate tv-stanice imaju da ponude. Prvih par pesama behu klasika, a zatim usledi Balaševićeva ’’Svirajte mi jesen stiže dunjo moja’’ , što je takođe klasika, ali to mi je jedna od omiljenih numera ovog novosadskog kaunautora, a i uopšte. Primećujete da smo tek na drugoj stranici, a ja sam evo već drugi put spomenuo Balaševića. Ne bih voleo da vam svašta padne na pamet zbog ovoga, pa da odmah razjasnimo! Balašević mi je omiljeni muzičar, iako sam i zbog toga doživljavao ražne šale i pošalice na svoj račun i dalje ostajem pri tome i tačka! Baš su me skoro isprozivale kolege sa fakulteta kad sam saopštio da treba da idem da kupim karte za koncert dotičnog Đ. Balaševića, jedan od njih je to prokomentarisao na sledeći način:’’Je.... koji si ti luzer, pa ja poznajem samo jednog čoveka koji to sluša i njemu baš nije sve u redu sa mozgom, ali dobro je mogao si da kažeš da kupuješ karte za Bajagu.’’ Da, kad malo bolje razmislim ovo su bile dve ispale u jednoj rečenici, pošto kao što pretpostavljate ja volim i Bajagu. Oh Bože, znam šta sad mislite, ali ne ne volim ja njega na taj način, nego volim da slušam njegovu muziku.E sad, pošto smo razjasnili neke neusgalsice u mišljenju nadam se da možemo da se vratimo tamo gde sam stao. I tako slušam vam ja tako ’’Jesen stiže dunjo moja’’ kad ono kod onog dela ’’... parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom...’’, kroz glavu počeše da mi prolaze sve moje ispale kod devojaka i ispale uopšte, a verujte mi bilo ih je mnogo, toliko da je kad sam se osvestio i kad je mozak počeo ponovo da mi radi bilo već pola devet ujutru. Potom otidoh u kupatilo kako bih oprao zube, umio se I potom pošao na spavanje. Keva, tj. mama za neupućene, koja veće odavno beše usatala ispali iz usta tada već par tipičnih, za nju, rečenica kao što su:’’Ti stvarno nisi normalan! Zašto ne bi pokušao da kao sav normalan svet legneš malo ranije? Pa barem oko dva?’’ E sad, ja, od pre jedno dva meseca, bih na ovo verovatno burno odreagovo i započeo kavgu, ali pošto mi se ovo dešava, ako ne svako onda svako drugo jutro i pošto sam već navikao da ujutru kevu u svojoj glavi stavim na turn off , samo nastavih svojim putem i bacih se u krevet. Međutim nikako nisam mogao da zaspim. Još uvek me je proganjala ’’Jesen stiže dunjo moja’’ i onaj trans u kom sam bio nekih par sati, a koji je pruzrokovala već spomenuta pesma. Progonile su me misli o tome kako će sve te, već spomenute, devojke da se udaju za neke tipove slične onom kao iz pesme ’’Čovek za kog se Buba Eredljan’’ ili čak i bolje. No nije poenta u tome, već hoću da kažem da ću ja zbog svih svojih kompleksa i još po nečeg da sažaljevam sebe i da se tešim do kraja života, dok se budem budio kraj neke devojke iz mojih burnih i pijanih noći. Je...., pa zar to meni da se desi, meni kome od kad su mi postale jasne neke stvari o dečacima i devojčicama sanjam samo o tome da se zaljubim u neku prelepu devojku, da je volim do neba i da ona mene voli isto tako. E sad ćete verovatno da pomislite u sebi kako sam patetičan, smešan ili šta vam ja već znam, ali ja sam takav, večiti sanjar i romantik, čovek čiji su omiljeni filmovi ’’Notting Hill’’ i ’’Serendipity’’, koji obožava balade i veruje na ljubav na prvi pogled. Uh, baš sam otvorio dušu, ali da se vratimo na priču. Beše već prošlo pola 10, kad u mojoj glavi odjeknu jedno veliko BUM!!! Ne nije mi još uvek prs’o mozak, kao što ste već uspeli da pomislite već je keva u kuhinji uspela da ispusti najveću keramičku posudu koju smo imali i to se uz jedno veliko BUM rasulo u hiljadu parčića. Ali mislim da mi je upravo to pomoglo da prelomim neke stvari u svojoj glavi i rešim da okrenem novi list u svom životu... Rekoh da okrenem? E, to vam je uvek lakše reći nego uraditi.
To jutro nisam uopšte zaspao, pa sam tako oko 16h na fax otišao kao pregažen, ali dešavalo se I ranije, pa mi nije baš tako teško palo. Vodila me je samo jedna misao, a to je da ću tamo opet videti nju, devojku u koju sam zaljubljen još od prijemnog ispita. Bila je to ljubav na prvi pogled pa barem što se mene tiče. Kod nje je situacija bila malko drugačija, tj. mislim da ona u stvari nije bila svesna ni mog postojanja ili ako I jeste, onda sam ja u njenim očima predstavljao samo još jednog tipa sa fax na koga ona nije obraćala pažnju. .......
P.S. a mozda bude i nastavak, ako iko to bude trazio (potrebna mi je samo motivacija)
|